So moje suze

Zavolelo oko suzu. Oko suzu, a mozak njega. On – izdade telo.
Proplaka oko, i sve mu dade. Sve sem svoje suze.

Zavolelo oko suzu. Pa je čuva, pa je ne da, ne da joj da se preda.
U kapcima mu spavala. Tepavicama se pokrivala.

Suza oko čuvala dok je sanjalo. Oko suzu pazilo dok je gledalo.
Baš ta suza daje oku sjaja. Ta jedna, voljena, nepreboljena, što se ogleda u ogledalima duše, u smiraju beskraja.

Zavolela suza oko. Suza oko, srce njega. A on – izdade ljubav, pogubi dušu. Tad je oko zavolelo drugu, zavolelo bol i tugu. I oko izgubi suzu.

Nekad je plač kao kiša, kao reka, al’ tišti tek do sledećega.Zraka sunca, drugog njega.
Džaba more, more suza, pa ne boli, pa ne lomi, kao nekad… Kad je sva bol – so u suzi – jedna suza prolivena.