Naiva

NAIVA

Pričaj mi… O čemu god. O nebu, lastama, ceni kratkog Davidoffa. Samo nemoj ćutati. Dovoljno ja samujem. Samo pričaj, laži, istine, i poneku bajku. Zaboravih kako beše sanjati na nečijem ramenu, osetiti toplinu podatnog tela. A tako sam htela. Tako mi godi. I sama u sebi ja nadjem sreću. Da, najbolje je kad se s nekim ista deli. A onda dođeš ti.

Kao da ne znam da me samo želiš. Na noć il’ dve. Tebi sam dobra prilika, a ni ne znaš da si ti za mene savršena! Tako, tako bih te volela! Na noć il’ dve. Želja je tu, obostrana. Nekom telesna, nekome duševna.

Lezite principi, dosta ste cvrsti bili. Dobro vi terate pogresne, ali nekad je i pogresan pravi – pa makar na noć. A mozda i dve. Sta ce dusa, ne zna ona sem slepo da voli – precutimo joj ovu laz. Srce je kurva, u dodiru trazi spas – ubi ga samoća, slomi ga izdaja pa se cesto prevari. I njega cemo lako ovako dodira izgladnelog slagati. Makar zbog neceg nek preskoči!

Ali ne diraj mi ponos – on vidi sve, pa cak i ono sto nije. Kao da ti zaista verujem šta pričaš – da ćeš doći, ostati kraj mene, i da te zanima šta mi tera usne na osmeh. Tvoja sam! Na noć il’ dve. Zato laži me. Pričaj mi. A ja ću zatvoriti svoje, i voleti tvoje oči, i uživati što sjaje zbog mene. Na noc il’ dve.

Kao da ne znam da ćeš me se katkad i setiti, pomisliti na ono divlje i živo u meni. Osvrnuti se na trenutke strasti, požude i izgaranja, a ne znaš da je tako dobro bilo samo jer sam se predala. Samo, jer sam te volela – na noć il’ dve. U tom trenu, za tebe sam živela, za tebe sam cela gorela. Želja je bila neizdrživa, nije bilo vazduha – a duša, prokleta da je, i ona nekad vapi samo za kožom. Prodadoh istinu za dodir, da je umirim.

I ne potcenjuj mi um, ne misli da sam glupa. Koristimo se. Ja sam tebi brzina i zabava, vrelina i jedna mala, mala lovačka pričica. A ti meni, toplina u grudima. Slatka laž na usnama… I ja samo uživam u ovoj laži. Na noć il’ dve.

Kao da ne znam šta je ovo u stvari, i čega se mi to igramo. Ali samo ti zato dopuštam da budem igračka. Zato zanemari moj zaljubljeni pogled, i moje rupice na obrazima koje se pojave kad god se nasmešim. I ja ću poleći moje principe. Nisam glupa devojčica. Dete u duši, i žena đavola. Slobodno uživaj u mojem telu. Slobodno likuj što tvoje ime izgovaram u zanosu.

Ali nemoj misliti da ti verujem u priče. Ne misli da ocekujem da sutra budes tu. Neka sam za te naiva! Laži me lepo, i lagaću da jesam. Lagaću da sam naivna, i zaljubljena, i da volim kao nikada do sad! Lagaću, jer ova laž tako prija, tako duši godi … Na noć il’ dve. Dovoljno da sve ovo bude magleni san. Jer više od toga, već postaje istina.

Sutra ću ti biti živopisna uspomena, sutra ćeš mi biti setan uzdah na usnama, ali danas, danas sam furija, i danas ću te voleti do beskraja. Ništa nije stvarno pod okriljem sutona, pa ni naša priča neće biti ništa do šapata na usnama…